#6 Jel ima nade?

Ima je naravno, optimizam mora da postoji ali opravdani i umereni. Prvo svako treba sebe da pogleda u ogledalo i da realno prizna sebi ko je i šta želi da bude. Što se tiče proizvodnje i prehrane hrane moguće je raditi samo na dva načina. Malo i skupo ili dosta a jeftino. Najbolje je doduše dosta i skupo ali to na početku nije realno.

Dosta a jeftino su industrije za preradu hrane, znamo ko su. Odlično pozicionirani u marketima, stalne akcije, reklame na svim portalima i medijima, a roba jeftina, cene minimalne kako je to moguće? Pa baš zato što se globalno prodaju dosta sva roba koju nabavljaju je i jeftina. Marže su manje zbog obima prodaje ali u masi cifre su vrtoglave. Zato su vlasnici tih proizvodnji i vlasnici hotela, zemljišta, bave se uzgojem ili proizvodnjom sirovine jer su zaokružili sistem. U TO NE ULAZITE ukoliko niste spremni za bavljenje igrom sa velikim ciframa, kreditima, političkim igrama, krimi džimi varijantama.

Bolje radite manje ali kvalitetnije, bar na početku,jer na drugačiji način se nećete moći boriti na tržištu. Mali proizvođač ima vremena da napravi kvalitetan brend i da za to traži višu cenu jer se više i brine o svom proizvodu. Zato izaberite nišu kojom se bavite i tražite sebi blizak modus proizvodnje ili prerade gde možete da iskažete svoju izuzetnost i kvalitete.

A veruj mi, svako od nas ima svoj ekstra kvalitet u sebi, samo treba da ga pronađeš.

I ti ga imaš ali ga možda sada ne vidiš dobro.

Polako, pokazaće se kada se najmanje nadaš i to možda uskoro…

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *